Kako nauciti
dzejdzej | 07 Decembar, 2015 17:02Kazu ljudi,valjda oni stariji i mudriji da pametan na tudjim greskama uci.Koliko zapravo tu ima tacnosti i istine.Uglavnom ono sto sam ja naucila je bilo iz mojih,licno mojih iskustava,iako sam o njima slusala samo sa opisom "tudjih".Polazis sa stavom mozda meni nece biti tako,nije uvek tako,nisu svi primeri isti,...Mozda nisu identicni ali sustina im je ista.Udaris glavom u zid,izadje cvoruga,zaceli se,i kad vidis taj zid trebalo bi uvek da se setis te cvoruge i da se poceses na tom mestu.Zbog cega se pravimo nekada da taj zid opet ne vidimo?Zbog cega stvaramo nove cvoruge i zadajemo sebi vrtoglave povrede?Jel udarac nije bio dovoljno jak?Da li mislimo da ovog puta necemo izaci sa cvorugom iz bitke sa ISTIM zidom?Kada naucimo da se izborimo u tom lavirintu zaobilazeci iste greske i ishode?Da li je ispravno polaziti od sebe ili pak treba gledati iz hiljade drugih uglava?Jel to analiziranje vodi necemu ili ipak uvek dodjes do toga "zasto me je izdao,ja to nikad ne bih tako" i time opravdamo tu drugu,trecu sansu koju smo pruzili i to sto smo ostavili prostora da nas slome?Biblija i Isus kazu da je ljudski prastati.Ok,ali tu se ne pominju druge,trece,pete sanse.Oprost je jedno,a ismevanje samog sebe je nesto sasvim drugo.Ziveti u oprezu i strahu zbog pruzenih prilika dize nam mnogo novih zidova,gradove zidova.Oslobadjamo ih se i rusimo sve kada su oko nas ljudi koji tu prvu i jedinu sansu sebicno cuvaju i neguju.Svako od nas gresi da se ne lazemo sad.Mnogo puta izustimo ono sto ne mislimo u besu,impulsu i time povredjujemo,taj otrov je gorak.Al reci su samo reci i uvek su to i bile.Odnese ih vetar.Ono sto cinimo smo mi,nasa dela su pokazatelji ko smo i gde nam je mesto.
Posted in
Generalna .
Dodaj komentar: (0).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |